Pre 100-tinak dana pojavila se iznenada nova snaga u našem društvu, koja je svojim delovanjem uzburkala učmalu sredinu debelo zaglavljenu u mulju i žabokrečini. Pojavio se neko ko kaže, onom koji sve zna, da nije nadležan. Nenadležna institucija je smatrala da ne treba mnogo obraćati pažnju na decu koja se igraju, jer im je dosadilo kuckanje na telefonu i spavanje do podneva. Našla deca novu zabavu da traže odgovornost, pravdu i poštenu državu.
Međutim, desilo se nešto neočekivano, požar koji je u početku bio lokalnog karaktera počeo je da se širi. Odjednom je u celoj Srbiji počelo da bukti. Vatrogasci iz nenadležnih institucija su trapavo reagovali i još više potpaljivali vatru. Sve više su, na svetlost dana, izlazile njihova nedela zasnovana na korupciji, neznanju, nepismenosti, nepotizmu, nemoralu …
Delovanju naših studenata naoko je apsolutno u redu, ali na žalost ni u raju nije sve savršeno. Naši mlađani genijalci su nešto zaboravili. Zaboravili su protiv koga su ustali. Zaboravili su da se pameću i kašikom ne ide na bager, niti se u svinjac ulazi u belim patikama. Zaboravili su da im je protivnik neko ko ne zna šta je to empatija i šta je to ljudskost pre svega. Zaboravili su da im je protivnik neko ko priznaje samo goli interes upakovan u lažni patriotizam, srpstvo i srpski svet.
Car je go, ko više spominje KiM, a i Mile ide lajkovačkom prugom, doduše, izgleda u pravcu Zabeli.
Studenti moraju da shvate da su napravili nekoliko grešaka u svom idelizovanju države kao funkcionalnog sistema. Moraju da shvate da traže delovanje i poštovanje institucija koje postoje samo na papiru. Iluzorno je tražiti od slepca oči i od koze da čuva kupus. Sami zahtevi su manjkavi, jer su dobro postavljeni, ali nisu oročeni. Neka rok bude npr. 1.maj, 1 avgust, nebitno, ali neka se zna da moraju biti ispunjeni do tog i tog dana. U ovakvoj situaciji mi imamo rok limburga meseca, što beskrupulozni protivnik vešto koristi za postepeno razvodnjavanje i razbijanje studentskih protesta.
Drugi problem studentskog pokreta je u političkom profilisanju zahteva. Studenti se distanciraju od politike i stranaka. Voleo bih da mi objasne kako oni mogu da utiču na ispunjenje svojih zahteva i ako iza njih stoji neprikosnovena podrška naroda. Ako se zalažu za funkcionalnu državu onda mora da znaju da treba da postoji neko ko će da kontroliše ispunjenje zahteva.
Ovde se javlja još jedan problem a to je opozicija koja treba da bude pomoć i isturena ruka studenata, pre svega, u parlamentu. Na žalost mi imamo opoziciju koja se svodi na statističku grešku ili „jedva pređosmo cenzus“.
U skladu sa trenutnom situacijom mora doći do izbora. Njih treba sprovesti kroz formiranje prelazne izborne vlade, ograničenog trajanja, sa osnovnim ciljem organizovanja i sprovođenja legalnih izbora sa poštenim i ravnopravnim uslovima za sve učesnike.
