Ustade Polićaci oran i čio da krene na rabotu. Lele, seti se da treba danas da se zamlaćuje s oni što se maju po sokaci i sprečavaju saobraćajni kolaps. Dovati spisak što mu ga uturi, u povenje, komandir juče kad pođe doma. Spisak podugačak od onaj kad ga praća žena na pijac i u ruski buvljak.
Jedan. Uzmi letnje cokule pendžetirane s metalni šiljci i ojačane s lim iz Vitkov otpad.
Dva. Čarape kineske najlonke i kostobrani ojačani s pop nitne i podmuklo usađeni ekseri koji se koriste za potkovuvanje na konji.
Tri, „A bre izdra se Polićaci na ženu mu, „kude su mi bre onija parčići od plastično bure. Pa li se Đoka igra s nji po dvorište. Toj mi bre brani jajca od kamenje i šut kad nas gađaju onija što ih bijemo a neće da se brane.“
Četiri „Eve ga pa s’d, nema mi gu demokratska palica. Kolko put ću da kažem deda Žiki da toj neje pritka za petližani nego palica za merenje na protestantske grbine i vilice.“
Pet, „Alo bre što je ovaj biber sprej prazan. Ženo kolko put ću ti objašnjavam da se s’ ovaj biber ne začinjuje supa nego se toj prska na onija studenti u oči da progledaju i vide svoga boga.“
Šest. „ Ženo kolko put ću da ti kažem da mi opereš fantomsku masku, a ti je još držiš u kokošinjac da u nju snosiv kokoške. Mora ponovo da nosim onuj buđavu čarapu što gu nesi oprala pitaj boga k’d.“
Sedam. „Dobro bre majke, u moj šlem si nasadila kokošku, koje ja s’d da turim na glavu. Izgleda da ću ponovo da glumim Ćacija s kačket“, a zabravija sam kude mi je onoj čukče što ga nosi prošli put“.
Osam. „ A bre tatko, vidim turija si moj štit ko prozor na foliju i koje ću ja bez njega kad krenemo da mlatimo onija nasilnici što drživ ruke uvis i neće da se brane.“
Devet. „ Pogledaj ovoj, pa moje lisice li služe za vrzuvanje na Džekija, mogli ste da nađete podugačku sidžimku.“
Deset. Nemoj da spominješ familiji da ćeš možda da ideš u Ždeglovo ko spontani građanin, jer tamo preCednik otvara fabriku za proizvodnju na kineski super brzi vozovi.
Ova deseta stavka baci Polićacija na duboko razmišljanje, ko kad je učio tablicu na množenje u srednju školu. Pitao se kako će bre u Ždeglovo da dođe voz kad ne dolaziv ni u čaršiju desetinu godine. Lele pa toj će budu leteći vozovi, sinu mu i rastereti ga od naprezanje na onu jednu vijugu što mu konstantno radi. Polićaci odluči da moli komandira da ga turi u spontani građani i da se danas ne mlati s onija što protestuju i šetaju po čaršiju. Bolje da vika „Aco Srbine“ nego da se vari na trijes pet na sunce. Mož’ će i pljeska da padne džabe. E takoj će on da uradi danas a za sutra će vidimo, jer ovija što neće da uče a traže pravdu i zakon izgleda da će nastave staru priču.
