Kao i svake godine i ove je Turistička organizacija Leskovac(TOL) organizovala „panem et circenses”, a zašto i ne bi kada je to uspevalo rimskim diktatorima. Od manifestacije svetskog renomea “Roštiljijadu” su stručnjaci iz TOLa sveli na negotinski vašar iz osamdesetih.
Sve počne pričama o renomiranim muzičkim izvođačima, koji su “vrhunski”, pa do prodaje mesta za štandove.Ako treba da se uzme i neki procenat, organizuje se nastup pevačkih “zvezda”. To u celoj naprednoj Srbiji funkcioniše besprekorno godinama. Skupiš pevače na zalasku karijere i sa menadžerom, koji se normalno ne pojavljuje zvanično nigde, dogovoriš razrađenu šemu koja se obavi preko neke agencije za ko zna šta, koja normalno uzme svoj procenat, napraviš cenu po dogovoru, iskoristiš rupe u zakonu i eto rešenja. Od neobjavljene cene za nastup po principu pola pije pola Šarcu daje završi se sve papirološki i svi zadovoljni. Zadovoljan pevač jer niko mu ne bi nikada dao ponuđeni honorar, zadovoljan menadžer zbog svog honorara, zadovoljna agencija za posredovanje, zadovoljna finansijska inspekcija( papiri su “čisti”) a i publika je zadovoljna jer ona ionako ne bi došla na leskovački vašar da nema “hleba i igara” u ovom slučaju pljeskavice, pečenja, kupusa i pevanja.
Sa bine rokaju penzioneri rokeri i deru se ocvale babe, na zalasku karijere, a na vašaru trešti treš muzika, dok se uvijaju “mlađane” plesačice, od stotinak kilograma, između svadbarskog kupusa i pečenih prasića i jagnjića. Ma koga je briga što se manifestacija zove Roštiljijada a ne kupusijada i prasijada. U stvari briga je TOL. Najbolja mesta su dali nekom kamiondžiji, nekom pečenjaru, nekom kupusaru. Tržišna je to ekonomija, a oni dobro plaćaju štandove na centralnom mestu. Leskovački roštilj se najbolje pravi u Svrljigu i Čačku a možda i u Užicu, danas svi mogu sve.
VI se sada pitate, zar ovo nije leskovačka Roštiljijada? U pravu ste, zašto da se štandovi daju leskovačkoj sirotinji, kojoj bi to bila šansa da zaradi neku crkavicu, pa još da zarade radnici iz Leskovca. Ne sve treba da bude transparentno pare moraju da odu diljem Srbije. Ekonomija brate. Najbitnije je da TOL i njihov šef budu zadovoljni a obične Leskovčane ionako niko nikada ništa nije pitao. Za njih i u njihovo ime odlučuje zna se ko i zna se zašto. Zato opušteno, uživajte u muzici koju vam je obezbedio muzički stručnjak koji još uvek radi na svom usavršavanju i opismenjavanju. Dokaz da nikada ni za šta nije kasno i da deca trebaju da slede takve svetle napredne primere.
Zamalo da zaboravimo na Leskovčane koji čekaju sa nestrpljenjem Roštiljijadu, a posebno se raduju njenom završetku. To su oni jadnici što žive u zgradama u glavnoj ulici. Njihovj sreći nema kraja kada se oslobode buke, dima, prašine po završetku manifestacije. Da nije Roštiljijade oni nikada ne bi znali da treba da se operu ulazi i hodnici u zgradi, jer se oseća nekakav gas ili miris šta li, valjda se zove amonijak ili je nešto vezano za želudačnu kiselinu. Eh, to vam je lepota života u strogom centru u glavnoj ulici. Svaka medalja ima dve strane.
Običan Leskovčanin posle pokrkane pljeskavice sa ukusom peska i prašine, nadimljen ko sušeno meso u pušnici, nagluv na levo uvo jer je bio blizu razglasa sav radostan krene kući jer se lepo proveo. Dobro de, nećemo da zalazimo u to da mu je neka gospođa štiklom otkinula deo palca u gužvi, da je morao preko razglasa da traži izgubljeno dete, nisu danas deca ko što su nekada bila, da mu je supruga sve vreme gunđala jer joj nje kupio tavče za gravče.
Kada prođe sva huka i halabuka, gradski stručnjaci će da održe konferenciju za štampu na kojoj će narod saznati da je na Roštiljijadi bilo prisutno skoro pa million ljudi i to sve zahvaljujući dobroj organizaciji tj. gradu i TOLu posebno. Ovo da je bilo million ljudi treba posmatrati u svetlu da imamo 6,3 miliona stanovnika, a 6,6 miliona birača, ali dobro, to je napredna matematika koju svake nedelje gledamo na kineskoj tabli.
Pošto je Roštiljijada bila najbolja do sada nećemo ništa da menjamo, pa će sledeće godine, možda, da prerastemo vašar u Negotinu i da čak dostignemo šabački vašar, posebno ako muzički stručnjak dovede “poznatu pevačicu i zabavljačicu” Vendi.
U svakom slučaju očekuje nas napredna svetla budućnost, jer će oni koji vode Leskovac i brinu o potrebama i ukusu Leskovčana možda da shvate da se život ne svodi samo na “hleba i igara”
