Ustane jednog dana gradonačelnik Štrumfonije i onako bunovan dok je ispijao prvu jutarnju kafu, poče da razmišlja čime da zamajava narod ovih dana, a da dobije na značaju i učvrsti poziciju. Lupa on tako glavom o kinesku tablu, koju je kupio ugledajući se na glavnog Štrumfa, i viče
– Razmišljaj, razmišljaj!
Bam, promaši on tablu čelom i zakači desno uvo. Istog trenutka počeše da mu sevaju sve zvezde i planete pride, zajedno sa svakakvim idejama u talasima. Spisak onih reči sa glagolom u kompletu, zbog bola u uhu nećemo da spominjemo, možda kolumnu čitaju i maloletnici. Zadržaćemo se na idejama za zamlaćivanje naroda i potencijalnih glasača. Kažemo glasača zato što Štrumfovi ne vole birače, jer oni biraju i nikada nisu zadovoljni. Glasači su uvek u redu jer glasaju po Štrumfovoj želji.
– Evo rešenja! Izdra se Štrumfonije.
– Izgradićemo leteću autobusku stanicu. Sreća da se toga nije setio ni jedan Štrumf iz drugog grada. Ionako nismo napravili do kraja ni onu za obične autobuse, a ovo ima da bude iznenađenje za celu Štrumfoniju i šire. Ima da se iznenade i oni iz Zapadne Gargamelije, a i oni iz Istočne.
Kada to čuju ovi iz Zmajevske Gargamelije ima bre da nauče i da psuju od sreće na Štrumfofskom, kao vozači taksija, kada upadnu u gužvu sa nervoznim putnicima koji kasne. Zmajevci ima odmah da se bace na prizvodnju letećih autobusa i da naruče dodatne pileće nogice, jedno dve milijarde komada. Džaba im je Štrumfonija isporučila već dva džaka, pojelo se to odavno. Zahvaljujući letećoj stanici ima još i da zaradimo. Štrumfonija odmah spopade euforična ideja da se sa Zmajevskom Štrumfonijom napravi i kompenzacija za leteće autobuse i da se njima, pored nogica, isporuče i praseći papci i uši, jer ovi to obožavaju i krkaju kao specijalitete.
Štrumfonije sav hepi a bogami i prvi, odmah obuče svoje plavo odelo i požuri na posao, jer Srbija ne sme da stane, kao ni budućnost za našu i njihovu decu, posebno pred Expo 2027.godine.
Po dolasku na radno mesta, Štrumfonije, odmah pozva sve svoje saradnike male Štrumfiće i iznese im svoju novu genijalnu ideju. Neki od sreće što im je šef tako pametan padoše u komu, a samo se jedan drznu da podigne ruku i zatraži reč od Štrumfonija. On se naroguši kao mačor u februaru, očekujući osporavanje, ali mali Štrumfić mu ponizno iznese ideju da pored leteće autobuske stanice izgrade i leteću železničku stanicu, a kao bonus i leteću taksi stanicu.
-Tako je – oduševi se Štrumfonije- svaka čast mladiću evo tebi direktorsko mesto u javnom preduzeću. Zaslužio si. Štrumfić poplave od sreće i skromnosti, zahvali se i odjuri odmah da traži tu javnu kuću, tj. ustanovu, koja mu odgovara.
Štrumfonije odmah dade nalog da se napravi matematika svih troškova za navedene leteće stanice i da se to pomnoži sa dva. Mora da se misli i na Štrumfofsku organizaciju i da se njoj u ime zahvalnosti daju neka sredstva. Svi znaju da državni organi mnogo bolje funkcionišu kada su podmazani tako da treba odvojiti i za njih. Sam Štrumfonije će se skromno zadovoljiti manjim procentom jer njemu je interes njegovog grada na prvom mestu a kako je on prvi građanin iteresi su zajednički pa je sve jedno da li će to ostati gradu ili njemu.
Građanima će ostati leteća autobuska stanica, a kako će oni doći do nje koga je briga, to neka im reši neki budući Štrumfonije.
