Sutra je novi dan kada će nam opet i opet On pokazati da je njegov veći od našeg. Nije važno koliko će i kako sve to da nas košta. Rejting mora da raste, spinovi moraju da se plate, neke glave moraju da budu razbijene. Specijalne emisije i blatoidi moraju da izlivaju fekalije po narodu. Pa šta ako to košta? Ima se, može se, zar mi nismo ekonomski tigar?
Novi putevi, nove pruge, novi stanovi, novi automobili, novi bogataši, sve novo od novijeg, a narod star. Ma ko još brine o narodu? Niko. Šta ima da se brine o nebeskom narodu? Stari će ionako da odu na nebu, a mladi u inostranstvo i rešen problem.
Radnici treba da budu zdravi.
Kako da se napune autobusi i ispuni kvota, ako su radnici bolesni?
Ma koga je briga što decu i ljude lečimo porukama, što komšija ima 15.000 penzija, kada će mu preCednik reći da će živeti bolje u budućnosti, da sada živi u prosperitetnoj zemlji u kojoj krompir košta samo 200 dinara, u kojoj luk košta samo 200 dinara, u kojoj trešnje koštaju samo 1.600 dinara, a kajsije 500 dinara.
Nikoga nije briga što ćeš ti dnevnicu od 2.000 da potrošiš dok gledaš meso u mesari.
Bitno je da si za Srbiju, u budućnosti, a Srbija to sam ja, to jest On.
Zato složno u autobuse jer narod mora biti zdrav, a posebno bešika.
Nema veze što sutra na pijacu moraš da platiš kupus 100 dinara, svako zadovoljstvo se plaća. Još ako bude i suvih kostiju, zadovoljstvu nema kraja. Možda će, ako si skroman, da padne i kupus salatica.
Davno je kralj Ibi rekao: „Narode moj, promeniću te jer nisi nikakav narod”, pokažite da ste vi, ipak, nekakav narod.
Pokažite da imate svoje dostojanstvo i napravite taj jedan korak, korak kojim bi promenili Ćaćiju. Oni koji to ne shvate dalje će njima biti samo broj kojim će sutra da mašu, a On će da pokaže „onima, što mrze Srbiju”, čiji je veći.
Pređite na stranu gde je manji, jer nije napravljena spiskovima i uterivanjem u autobusima, pređite na stranu koja ne bije ljude čekićima i motkama, ne gazi ih automobilima, koja šalje poruke da se ljudi leče, koja se brine što će njihovi unuci decenijama da plaćaju kredite, ako ostanu u Srbiji.
Sutra je dan kao i svaki drugi, napravite ga drugačijim i boljim jer ste rekli ne, ja neću da budem deo ovakvog sistema, hoću da budem deo sistema u kome se poštuje čovek, škola, struka, zakon i Ustav.
